Српски рјечник

био̀чуг, m. (јуж. и зап.) гвозден колут, ein eiserner Ring, z. B. Thürring, Fessel, annulus. cf. [vide] халка [1].

Речник говора Прошћења

био̀чӯг, , м.округла алка на влачегу, ланцу, синџиру.