би̑р, m.оно жито, што дају људи попу сваке године (у Србији по селима по 10 ока од ожењене главе, а по варошима у новцу према томе), die Kollektur des Pfarrers, collecta parochi, [cf.бировина].
Речник косовско-метохиског дијалекта
би̑р1.арнаут. реч, син, чедо. Употребљава се у фрази: А̏јт би̑р.Исп.би̑ро. — 2. реч тур. = један: Од бир ва̏кта. — Од бир зема̂на, в.ва̏кат и зема̑н.