1.би̏ти, би̏је̑м, v. impf. (part. pass. бѝјен, бијѐна, но [ибѝвен, бивѐна, но; cf.бата2] ) 1.кога чим, schlagen, verberare [videтући1]. 2.erlegen, dejicere, н. п. бије зецове, тице, и т. д.cf.убијати[1], [тући2и3].3.бити бој, kämpfen, pugnare: Бојак бише три бијела дана. 4.н. п. гра̑д, beschiessen, tormentis urbem verberare: БијеБеча са четири стране: | С једне стране из топова бије, | С друге стране јуриш без престанка, | С треће стране лагум поткопава, | А с четврте кумбарама пали; | Зло га бије, да га Бог убије!5.бије из пушке или пушком, из топа или топом, schiessen, treffen, ferio. 6.бију сахати, schlagen, pulsare. 7.бије у тамбуру, schlagen, spielen, pulsare: Лулу пије, у тамбуру бије. 8.бије (сваке године) гра̏д, слана, пламењача, heimsuchen, affligere. 9.бити воду у пушку, т. ј. сабијајући воду у пушку огледати јели цијев добра, јер кажу кад се вода одозго силом потјера, да ће ударити ако гдје најмања одушка има. 10.н. п. бије вода из камена, крв из ране, врућина из пећи, hervorschiessen, prosilire.
2.би̏ти, бу̏де̑м (бу̏дне̑м, би̏дне̑м), јѐсам, би̏о, би̏ла, v.sein, esse: био раније доћи, du hättest sollen früher kommen; био бити(н. п.) миран; не био га звати; не био му давати; жив био!du sollst leben!срећан био!не̏ би̑ло те мајци!dass dich der Guckuck!abi in malam rem!