Српски рјечник

би̏јес, m. (јуж.) 1. die Wuth, rabies: бијес те сколио (говоре псетету) [cf. бијест, бјеснило, бјесноћа]. 2. или је отишао у хајдуке од бијеса (Wuthwille, Übermuth), или од невоље? [cf. бијест, бјеснило]. 3. Alter der jugendlichen Blüthe, aetas florescens: До кад бијах на бијес ђевојка.

Речник говора Прошћења

би̏јес, , м.ђаво.Бијес те однио!