бла̏госо̄в м (и: бла̏госов) 1. неко добро. – О̀ва̄ ки̏ша је бла̏госо̄в за̏ поље. 2. поподневна, односно вечерња миса у католичкој цркви. – По̑ј ћу вечѐрас на̀ благосо̄в у̀ Ма̄лӯ бра̏ћу па ћу о̑нда до̑ј у̀ тебе. изр. нѐка те благосов но̏сӣ кад се желимо ријешити некога што нешто тражи или захтијева, па му се коначно то, мада не баш радо, и удовољи. – У̀зми то̑, нѐка те бла̏госо̄в но̏си, и нѐ пӣта̄ј ми ви̏ше ни̏шта! благосов бо̀жјӣ нешто што је добро, чега има пуно и сл. – И̏ма̄ о̀ве̄ го̏дине̄ ма̏слӣна̄ бла̏госо̄в бо̀жјӣ!