бо̏кӯн м (тал. boccone) комад нечега. – О̀кинуо је бо̏кӯн ме̑са и ѝзијо га. – Да ми је не̏ђе ку́пит бо̏кӯн зѐмље̄ за ра́дит! изр. гу̀стају га (је) до̀бри бо̏кӯни
(боку̀нићи) каже се за некога ко је гурман. – Ви̏дӣ се по̀ њему да га гу̀стају до̀бри бо̏кӯни.