Речник косовско-метохиског дијалекта

бо̑н, а, о прид. болестан: Те ме̏не она̏ко бо̄но̏га ди̏гоше. БМ.Мене су ме обра̏ли бо̑нога те у Вучи̏трн. БМ.Сас таво̑м бо̄но̑м жено̑м. Џак.Неко ро̏бље бо̑но. Дрс.Танако̑ бо̑нога па̏ша ме је звао. БМ.У В. бо́на но, нема муш. рода . У RJA. н. Исп. бо̏лан.

Речник говора Прошћења

бо̑н, бо́на, бо́ноболестан.Бон ми син, има ватру.