Српски рјечник

бо̀јни̑к, бојни́ка, m. Ц. г.) 1. der Krieger, pugnator, cf. [vide] бојац [1]: И јунаку ваљатну бојнику — Ђегођ бјеше лакца и бојника. 2. der Raufer, Schläger, homo pugnax: затворили су два бојника, т. ј. двојицу што су се тукли.