Српски рјечник

бу̀ка̑ч, бука́ча, m. 1. der Brüller, mugitor (vom Ochsen). 2. vide букавац 2.

Речник говора Прошћења

бу̏ка̄ч, -а̄ча, м.1. во који буче.Наш Јаблоња је најбољи букач. 2. човјек који виче, урла.Боже мили, онога букача.