Српски рјечник

бу̏се̑н, бу̏сена, m. (loc. бусѐну) der Rasen, caespes. cf. [бус 1], бусеница.

Речник дубровачког говора

бу̏се̄н м мн. бу̏се̄ни трава или неко ниско растиње ишчупано скупа с груменом земље.Ѝшчупали смо не̏колико̄ бу̏се̄на̄ тра́ве̄.