Српски рјечник

бу̑ћка [бучка] f. Срб.) die Butterrolle, vas ligneum butyro conficiendo. cf. vide [1] стап.

Речник косовско-метохиског дијалекта

бу̏ћка, е ж.као нека кићанка, кита, дем. од бу̑ћ. — В. н., у RJA. исп. 3 búća ж.

Речник говора јужне Србије

бу́ћка ж овца која на глави има већи прамен вуне. „Има́ли смо бу́ћку, су́рку, кале́шу и друге о́вце” (Честелин).