бјѐлица, f.(јуж.)1.н. п. шеница, јабука, трешња, шљива, die Weisse, alba(als Aposition). 2. [Бјелица] ein Fluss in Serbien, fluvius Serbiae [у срезу драгачевском, округа рудничког]: Низ Бјелицу и низ Моравицу.
Речник дубровачког говора
бјѐлица жврста смокве. – Бјѐлица је до̀бра кад је фре̏шко у̏бра̄на.