Речник косовско-метохиског дијалекта

ва̏каф и вака̏ф, вака̏фа м. задужбина: Бо̑г да сачу̑ва, кај од вака̏фа се боји̑м.Оће да гради вака̏ф. Од арап. vakyf им. покретно и непокретно добро завештано за побожне сврхе. У В. ва̏куп м. 2.