Српски рјечник

ви̏ка, f. 1. das Geschrei, clamor: стоји га вика; На курјака вика, а лисице месо једу. [cf. брека, вардања, врдања, дрека, хука (ука)]. 2. ein Getreidemass von 20 Oka (1/2 Pressburger Metze), mensurae genus (in Batschka).