ви̑р, ви́ра, m. (pl.ви̏рови) die Tiefe in einem Flusse, der Wirbel, locus fluminis profundior, gurges: стала вода у вирове(кад на суши престане тећи, него само стоји у вировима; тако у равни стану у вирове и оне воде које у планинама нигда не пресишу. [cf.вилиман].
Речник говора јужне Србије
вир мудубљење у земљи у којем лежи вода. На многим пашњацима сељаци ископавају удубљења која се напуне водом кад пада киша. Тако се добију привремена појила за стоку(Врањско Поморавље).