1. ви̏ше̑,
adv. 1. comp. v. високо höher, altius. 2. comp. v. много mehr, plus. [cf. веће 2]. 2. више, praep. gen. ober, supra.
ви̏ше прил. Поред обичног значења, комп. од висок, у овом говору често замењује реч већ: Од ка̏д се не̑сам ба̏њала, забагре̏ла сам ви̏ше.
ви̏ше 1. већ, још, на крају. – Свѐга ми је ви̏ше прико гла́ве̄! – О̑н је ви̏ше ста̏р и ѝнкрепит. – Што̀ би ти̑ ви̏ше ће̏ла о̀д мене? – Не мо̀гу ви̏ше ни̏шта. 2. повише, поврх. – Вишѐ на̄с и̏ма̄ јо̏ш јѐдан пја̑н. – Ста̏ви све̏ то̑ јѐдно вишѐ друго̄га!