1.ви́јати, ви̑ја̑м, v. impf.1.тјерати, jagen, agito [videгонити1]. 2.н. п. главом, drehen, torquere.
2.ви̏јати, је̑м, v. impf.1.(јуж. и зап.)worfeln, ventilare: људи вију жито. 2.(јуж. и зап.)вије снијег, Schneien, nives decidunt. 3.heulen, ululo [cf.урлакати, урлати, урликати]: Не виј, вуче, не гракћи, гавране, | Не плаш’те ми по гори дружине — Неко двије, неко празан вије
Речник говора Прошћења
ви̏ја̄ти, -је̄м — 1.завијати (о вуку) — Чуло се ноћас да вук вије.2.дувати (о вјетру). — Цијелу ноћ је вијо вјетар.