во̑њ, во̏ња м (и: во̏њ) мирис било које врсте. – О̏днекле до̀лазӣ во̑њ ри̏бе̄ при̏га̄не̄. изр. чу̏је̄ се гру̑бӣ во̑њ каже се кад нешто ружно мирише, односно смрди. – У порту́ну се чу̏је̄ во̑њ о̀(д) туфине̄. ли̏јепӣ во̑њ угодан мирис цвијећа, воћа и сл. – Са̀ свије̄х стра́на̄ до̀лазӯ не̏каквӣ ли̏јепӣ во̏њи.