/ вра̑г / изр. ѝмат с вра̑го̄н по̀сла имати некаквог додира с неугодном особом. – Та̀ко̄ ти се то̑ до̀годӣ кад и̏ма̄ш с вра̑гон по̀сла. – За не́мат с вра̑гон по̀сла, до̑ сан му ко̀лико је ѝско̄, па нѐка га во̀да но̏сӣ. вра̏гови те лу́пали (ска́кали, ви́кали, ло̀мили, ла̏јали итд.) тако се каже, односно дода уз негодовање што неко ради што се овоме не свиђа, што му смета. – Нѐ лӯпа̄ј, вра̏гови те лу́пали! – Не ска́чите ви̏ше, вра̏гови вас ска́кали! – Не ло̀ми то̑ сто́чића, вра̏гови те ло̀мили! – Нѐ ла̄ј ви̏ше, вра̏г те ла̏јо̄! сви̏ вра̏гови у̀ њо̄н, у̀ њему особа живахна, склона несташлуцима и шали, али исто тако и особа с лошим особинама. – Приповије́до̄ нам је ка̏ко се па̀со̄ на вѝјаџу, а сви̏ вра̏гови су у̀ њему, па смо се си̏ти исми́јали. по̑ј вра̑же с вра̑гон каже се чудећи се нечијем поступку и уопште кад се нечему неочекиваном ишчуђава. – По̑ј вра̑же с вра̑гон, а ко̀ ће пла́тит толѝкӣ тро̏шак? вра̑г те о̏днијо клетва, али и жеља да се неко удаљи, незадовољство нечијим поступком и уопште неко негодовање. – Вра̑г те о̏днијо, што̀ си то̑ учѝнијо! – Ђе̏ те вра̑г о̏днијо, тра̑жӣн те ци̏јелӣ да̑н! – О̀дније̄ће те вра̑г ако то̑ у̀чинӣш! о̀сјећат се (би̏т) ко вра̑г у̀ мало
во̀де неугодно се осјећати. – Међу̀ њима ми је би̑ло ко вра̑гу у̀ мало во̀де̄. жи̑вӣ вра̑г особа живахна, склона несташлуцима, духовита, спретна у пословима. – О̑н је жи̑вӣ вра̑г, бр̏зо ће се сна̑ћ у свѐму. за̏ вра̄га; по вра́гу за несрећу, на несрећу. – Док су та̏мо ста̑ли ѝ чекали, за̏ вра̄га поче́ла и сѝтна̄ ки̏шица. вра̏гови те па̏пали каже се из милоште маломе дјетету. – Што̏ си сла̏дак, вра̏гови те па̏пали! ло̀мит вра̏гове живјети разузданим животом. – Ко̏ у младо̀сти ло̀мӣ вра̏гове, пла́тиће у старо̀сти! до̀шо̄ вра̑г по сво̀је кад се нешто лоше заврши, кад неко дочека лош крај. – Ба́цо̄ је со̑лде на̀ све ба̑нде, а о̑нда је до̀шо̄ вра̑г по сво̀је и о̀сто̄ је бе̏з ишта. – Да̀нас или су̏тра до̑ј ће вра̑г по сво̀је! ~ цр̏нӣ чест атрибут (црни) који понекад у потпуности замјењује именицу враг. – Ви̏ђи о̀нијех враго́ва̄ цр̏нијех што се га́ђају с камѐњима! – О̀дније̄ће те цр̏нӣ (сц. вра̑г). ко̀стат вра̑га и̏ по̄ стајати много (мисли се на цијену). – Ко̀сто̄ би нас пу̑т вра̑га и̏ по̄, ни́је то̑ за̀ наш шпа̏г!
вра̑г, -а, м. — ђаво. — Враг те однио!