Српски рјечник

вр̏ли̑, vide вр̈о: врли човјек. cf. хрли.

Речник говора јужне Србије

вр́ли страшан; велики. „Па́зи се од ње́га, он ти је вр́ли душма́нин.” „Вр́ли душма́нин не спи́је” (Врање).
вр́ли, , стрм. „Проо́ди кроз шу́му једна́ врла пути́нка, ћe гу на́ђеш” (Собина).