Српски рјечник

вр́стан [врсан], сна, сно, (вр̑сни, на̑, но̑) 1. ordentlich, frugi: вр́стан човјек. 2. werth, valet, cf. [vide] вриједан: Лице јој је врсно Цариграда.

Речник говора Прошћења

вр̑стан, -сна, виђен, угледан, крупан, гласит човјек.