ву̑к, m.1.der Wolf, lupus, [cf.звијерац, 2камењак, курјак]. 2. [Вук] Mannsname, nomen viri. Кад се каквој жени не даду дјеца онда надјене дјетету име Вук, јер мисле да им дјецу вјештице једу, а на вука да не ће смјети ударити (за то су и мени овако име надјели). 3.(у Ц. г.)у пушке оно гдје стоји кремен. vide [чељуска1] чељусти, чељуске.
Речник косовско-метохиског дијалекта
Вук, амуш. име у селима: Доброшевина и Угљарезаписано у ДК. 1763 и 1766 год.:Вукъ.