вјѐнчаница, f.(јуж.)1.новци што се дају попу (а поп владици) за вјенчање, die Traugebühr, pecuniae debitae pro copulatione. 2.вјенчана кошуља, Trauhemd, tunica copulatoria: На то стери моју вјенчаницу, | Коју но су три везиље везле. 3.die Dachlatte, asser, cf.[vide]жиока.
Речник говора Прошћења
вје̏нчаница, -е̄, ж. — положена греда на којој се наслањају рогови куће.
вјенча̀ница, -е, ж. — хаљина коју млада носи на дан вјенчања.