вјѐнча̑ње, n.(јуж.)die Тrauung, copulatio conjugialis. [cf.ниће]. На вјенчању се много којешта врача, особито да млада првијех година не би дјеце рађала, или да би више рађала синова него кћери, или да не би дјеце никако имала. Прво и друго врача млада сама себи, а треће врачају јој непријатељи, и кажу да се њој или њезину мужу на чемугод од хаљина завеже узао на вјенчању, да не би нигда дјеце имала.