гла̀вица, f. (pl. gen.гла̏ви̑ца̑) 1.dim. v.глава. 2.главица купуса, лука, Haupt des Kohls, Lauchs u dgl.. caput brassicae, porri. 3.ein Hügel, cumulus, collis, cf.оглавак [бријег1, чот] : Боље је гледати из главице него из тамнице; На главици више Бијељине.