Српски рјечник

го̀мила, f. (pl. gen. го̏ми̑ла̑) der Haufe, cumulus. cf. громила, рпа, камара [1], рњага; [буљук]; [дундар, трумпа, руља, булумента].

Речник дубровачког говора

го̀мила ж 1. пут пун камења различите величине.Ва̀ја̄ хо̀дит по го̀мили док нѐ до̄ђе̄ш прѝд њихову ку̏ћу. 2. природна или вјештачки прављена хрпа камења разне величине која се задњим дијелом на нешто ослања.Ше́тали смо се до го̀миле̄ испо̀д Ма̄ло̄га дѐпозита.