го̀спа̄р, -а́ра m вок. го̏спа̄ру господин. – Го̀спа̄р Ни́ко је ма̏лоприје изѝшо̄ ѝс куће̄. – Го̏спа̄ру мо̑ј, па̀сала су о̀на̄ бремѐна ка(д) су дјѐца ѝмала рѝспета прама о̀цу ѝ ма̄јци. изр. ље̏ти го̀спа̄р, зи̑ми мо̀ска̄р значење непознато; можда се односи на случајеве кад је неко час у позицији господина, час у позицији слуге (забиљежено од Јаше Милославића, дубровачког новинара из времена Краљевине Југославије). го̀спа̄р а̀нтӣкӣ господин који је понашањем, држањем, облачењем, а нарочито својим назорима сачувао стари дубровачки дух. – Пра̑вӣ је го̀спа̄р а̀нтӣкӣ, фа̏лӣ му са̏мо ка̀роца. го̀спа̄р о̀т куће̄ власник куће. – Кљу̑ч је у госпа́ра о̀т куће̄. го̀спа̄р чо̀вјек онај ко ни од кога не зависи и добро живи. – Ѝма̄ј ти̑ сво̑ј со̏лад и бу̏ди го̀спа̄р чо̀вјек! го̀спа̄р ду̀бровачкӣ неко цвијеће „јустиција”. – Нѐ би зно̑ спјѐгат ко̀је̄ је то̑ цви̏јеће го̀спа̄р ду̀бровачкӣ.