1.гра̏бље, гра̏ба̑ља̑, f. pl.der Rechen, pecten foenarius. Све су грабље, нема вила, es sind lauter Egoisten, nonnisi sibi favent. cf.грабуље, [гребуља, гребуље].
2.гра̑бље, n.coll. v.граб, die Weissbuchen, carpini betuli: Највиши Ловћен планина; | У њој је трње и грабље.