гра́на, f.1.der Zweig, frons [cf.хвоја]: метнути дјевојци грану на пут, т. ј. смести је чим да се не може удати. 2.у ноге: оздо је табан, а озго грана, obere Fläche des Fusses, pars pedis superior: боли га нога баш на грани. [videсплет3] cf.љесица. 3.(у Боци)der Arm eines Flusses, cornu [videотока1]: Ту се ладна вода уставила, | Пушти гране на четири стране — Што су воде распуштиле гране, | Моја љубо, на четири стране.