Српски рјечник

гра̑ђа, f. ( coll.) 1. das Baumaterial, materia, [cf. јапија]. 2. у пјесми мјесто грађевина [vide зграда 1]: Грађу гради три године дана, | Б’јелу кулу и танку авлију. 3. човјек слабе грађе, die Leibesbeschaffenheit, corporis constitutio. 4. Далм.) vide ограда. 5. Лици) шара на зубунима у наоколо. 6. опута на опанцима.