Српски рјечник

гро̏б, гро̀ба, m. [cf. греб] 1. das Grab, sepulcrum. 2. гроб неопојан (рече се за стара човјека који је већ готово умр̈о), dem Tode nahe, morti proximus.

Речник говора Прошћења

гро̏б, гро̀ба, — 1. рака у којој се мртац сахрањује. 2. особа која ће ускоро умријети.Види какав је, он је већ гроб неопојени.