гро̑жђе, n. ( coll.) [cf.грозје] 1.die Trauben, uvae. 2.cyxo (морско) грожђе (крупно и ситно)Rosine, Zibeben (Zweben), rosina. 3.опремио га у суво грожђе, hat ihn zu Grund gerichtet, ad internecionem adduxit.
Речник дубровачког говора
/гро̏жђе/изр.гро̏жђе су̑хо̄грожђица, сушено грожђе које се ставља у колаче. – О̀чистила сан и опра́ла јѐдну ша̏ку гро̏жђа су̑хо̄га.