/ гу̀зица / изр. гу̀зица ку̑лова чује се често у препирци упућено директно или индиректно некоме, а значи незналица, будала; није увредљиво. – Ма не̑ћеш ме ти̑ са̏д у̀чит, гу̀зицо ку̑лова, што̀ ћу ко̀му ри̏је̄т! јѐзик кла̏пӣ, а гу̀зица пла̑тӣ каже се некоме, често дјетету, кад на сваку ријеч, нарочито старијега, одговара безразложно и безочно. – Зна̑ш ли ти̑ ка̏ко се о̀но̄ у̀ на̄с ре̏че̄: Јѐзик кла̏пӣ, а гу̀зица пла̑тӣ! – па се то̑ ѝ теби мо̏же дого̀дит. о̀дрије̄т (о̀дрт) гу̀зицу не потрудити се да се нешто што је требало уради. – Ми̏слӣш да ће о̑н о̀дрт гу̀зицу да те по̀слуша̄! сека́ват гу̀зицу узнемиравати некога кад за то није вријеме или иначе узнемиравати. – До̑ђе̄ ми сека́ват гу̀зицу кад и̏ма̄н на̑јвише̄ по̀сла! прогово̀ријо би на гу̀зицу каже се за онога ко се не може уздржати да не проговори. – Кад би му зачѐпијо у́ста, прогово̀ријо би на гу̀зицу.