дво̀рити, ри̑м, v. impf. кога, служити кога, а особито стајати пред њим (кад руча или пије) метнувши руке на појас, aufwarten, ministro adpareo: Ево има девет годиница | Како дворим цара у Стамболу.
дво́рити, -ӣм. — 1. стајати уз некога из поштовања, обично при јелу и пићу, бити на услузи. 2. чувати мртваца. — Умро нам један познаник, па смо синоћ дворили. 3. стајати. — Помаксе са свијетла, шта ту двориш.