де̑ран, де̑рна, де̑рно прид.пуст, несрећан, проклет: Кад ћy у тај де̑рни дућа̑н? — Она де̑рна лива̏да о̏стаде ми непоко̏шена.Исп.де̄рни̑, а̑, о̑. Перс.dirin прид. м. рода и dirine прид. ж. рода старовремски; bende-i-dirineстари слуга. — RJA. 1. dе̏ran, dȇrna прид. али се по значењу нешто разликује.