дла̏ка, f. (pl. gen.дла̑ка̑) 1.ein Stück Haar, pilus [cf.влас1]: гдје је твоја длака, ту је моја (наша) глава; Длака ме држи(да не учиним то и то). 2.das Haar der Kuh, des Pferdes, pili: коњ лијепе длаке.3.зле длаке(у Рисну)videбадљи. 4.у рибе длака т. ј. ситне кости, које су као длаке,, die Gräte, spina piscis.
Речник дубровачког говора
/дла̏ка/изр.хо̀дит нѝз длакуугађати некоме, чинити онако како неко жели, без противљења. – Све̏ је до̀бро док му и̏де̄ш нѝз длаку!