Српски рјечник

дно̏, n. 1. der Boden, Grund, z. B. eines Gefässes, fundus. [cf. задно]. 2. н. п. на дно села, на дно поља, на дно трпезе, unten am Ende, in inferiore urbe, in extremo campo, in ima mensa. [По дну софре Петка и Неђеља — Маргиналија I. издања].