Српски рјечник

до̀пасти, падне̑м, v. pf. 1. herbeilaufen, accurro: глас допаде; Дамљан паде, а љуба допаде — У то доба и Богдан допаде 2. fallen (ins Unglück), accipere: допасти рана, муке. 3. zu Theil werden, obtingo [vide припасти 2]: ово ми је допало.