до̀слук,* m.videпријатељство[1]: С поповима у дослуку буд’те.
Речник косовско-метохиског дијалекта
дослаки̏ја, е и до̏слук, а м. пријатељство: Да̑ ти да̑м за до̏слук се ни̏је ми за про̏даву. – Такав је он чо̏век, не зна̑ дослаки̏ја шта̏ је. – Тур.dostlyk – У В. н.