до̀спјети, пијем, v. pf.(јуж.)1.reifen, pervenio ad maturitatem: доспјеле трешње. 2.zu recht kommen, venio: гледај да доспијеш на ручак. 3.Muße haben, otium est [cf.докољети]: доћи ћу ти кад доспијем.4.(по југоз. кр.)videсвршити: Што се не почне, то се не доспије.
Речник говора Прошћења
до̀спјети, -ије̄м — 1.ослабити, омршавити. — Што си тако доспио?2.доћи. — Изненада доспјеше људи.3.стићи, успјети завршити неки посао. – Оли доспјети да завршиш та посао до ноћи.4.порасти. — Доспио ти син за женидбу.