Српски рјечник

1. до̏ста, genug, satis [cf. довољане, довољно, [унатрч] ]: доста је твога; доста је његова; доста ка’ и Балатина.
2. До́ста, f. hyp. v. Достана.

Речник косовско-метохиског дијалекта

До̏ста, До̄сте̑ ж. и. хипокор. од Доста̏на. — У В. 2. До́ста ж. RJA. исто тако. У ДК. забележено у Призрену 1766 год.: Мати Доста.

Речник дубровачког говора

до̏ста прил. довољно, много, превише.До̏ста ви̏ше тво̀јијех лудо̀стӣ!Би̏ће до̏ста о̀во̄ што и̏ма̄.О̀т сӯше̄ су по̏ља до̏ста стра́дала.