1. Дра̑ча, f. намастир у Србији више Крагујевца.
2. дра̏ча,
f. 1. (по југоз. кр.) свако трње, jeder Dornstrauch, sentis [vide бодљача]: С десна плоча, а с лијева драча. 2. (у Ц. г.) у трња оно што боде, der Dorn (der Stachel), spina [vide бодља]: Из драче се ружа рађа. дра̏ча ж мн. драче 1. рибља кост. – О̀чистила сан ри̏бу о̀(д) дра̄ча̄. 2. трн (бодља или бидљикав грм). – Убо̀ла сан се на̀ драчу. – У̀шла ми је дра̏ча у̀ прс. 3. трње (употребљава се само у једнини). – Све̏ је зара́сло у̀ драчу. – Нѐ може се о̀(д) драче̄ па̀сат кро̀з баштину.