Српски рјечник

др̀љача, f. die Egge, occa. cf. брана [2] [влача, зубача 2, злокоп].

Речник говора јужне Србије

дрља́ча ж она која има дрље. „Што се не оми́јеш, мори дрља́чо, све ти др́ље на о́чи!” (Врањска Бања).

Речник говора Прошћења

др̀љача, -е̄, ж.направа од дрвета са гвозденим клиновима, служи за дрљање, поравнање њиве.