Српски рјечник

ду̑б, m. (особито по југоз. кр.) die Eiche, quercus, vide [2] раст; cf. цер, граница: Од једнога удара дуб не пада.

Речник говора јужне Србије

дуб м стар и велики храст (Преображење).

Речник дубровачког говора

ду̑б м 1. храст.Ду̑б су по̀сјекли кад је пу̑т па̀со̄ повишѐ куће̄. 2. божићње дрво.Док смо би̑ли дјѐца, сва̏ке̄ го̏дине̄ смо за Бо̀жића чѝнили ду̑б.