Српски рјечник

ду̀вак,* m. Brautschleier, velum nuptiale. cf. [vide] вео. Дувак се у Биограду сад зове пријевјес, понајвише свилен, који обично дјевер доноси и од којега млада послије начини себи хаљину, особито ћурче.

Речник косовско-метохиског дијалекта

ду̏вак, а м. нека врста вела који може бити и јевтин и скуп, од свиле: беле, црвене и зелене боје који млада на дан венчања носи преко главе спуштен низ лице: Како је ду̏вак ски̏нула у ту кућу није била сре̏ћна. Реч је арап. duvak им. тул којом се новорођенчету и младој снаши покрива лице и који је још украшен те̏лом и другим украсима.