Српски рјечник

ду̏ња, f. 1. vide гуња. 2. [Дуња] Frauenname, nomen feminae. 3. војв.) перина, што се њом покрива, das Obertuchet, culcita plumea.

Речник косовско-метохиског дијалекта

Дуња, е жен. име у селу Крлигате, забележено у ДК. 1766 год.: Писа Дуна чарапе. У В. Ду̏ња ж. 2) , RJA. 3. dȕńa ж.

Речник говора Прошћења

ду̏ња, -е̄, ж.1. воћка. 2. име којим новодоведена млада зове једну од заова.