Српски рјечник

ѐте̑ (у Ресави и у Лијевчу) vide ето.

Речник косовско-метохиског дијалекта

е̏те и ете̑ ето: Чко̏ла е̏те де̏ је. Пећ. — Ȅтe тако̑ ти је та рабо̏та. — А. О, Стани̏ја! — Б. Ȅтe иде̑м, е̏те. — Ту̑ бли̑зо седи̑ море, ете̑ де̏ гу је ку̏ћа. — Кад о̑н ете̑ ти гa иде̑ одне̏куд. — Eте̑ ти, на̏! — Е̏те ти га Да̑на сти̏же. БМ. — Е̏те што ти о̏гради. Расн. — Место „ево ме“, „идем“ често се у Вучитрну каже само: Е̏те, е̏те! — Ду̑ша ми до̏шла е̏те ту̑. БМ. — Е̏те тава̑ ћа̑ше да ги закр̏ви. БМ. — Е̏те га газда По̑та. БМ. — Е̏те трӣ пу̑т. Прил. — Е̏те мифта̑р. Кл. — Е̏те ти га чо̏век. БП. В. и RJA. ètȇ и ȅto

Речник говора јужне Србије

ете́ ето. „Ете́ што уработи́сте!” (Врање).