жби̏р м (тал. sbirro– пучки) 1. полицијски агент, доушник. – Између овлѝко̄га сви̏јета на̑ђе̄ се сѝкӯро и ко̀јӣ жби̏р. 2. особа мушка или женска која све види, сазна, пронађе. – О̀нӣ ма̑лӣ жби̏р је све̏ ви̏дијо по̏што је што̏ на̀ плаци.
жби̏р, -а, м. — 1. шпијун. — Чувај се од оног жбира. 2. пробисвијет, скитница. — Боже, свуј ли се промеће, нема онога жбира надалеко.