же̏на, е̑ ж. У ДК. у с. Рибари 1799 год.: за з(дравље) жени своеи.
жѐна ж 1. женска особа. – Са̏д је ту̀да̄ па̀сала јѐдна жѐна у цр̀ну. 2. супруга. – Пр̀ва̄ му је жѐна би́ла и(з) Сла́но̄га, а дру̏га̄ о̀до̄вле и̏з Гра̄да. 3. жена која се унајми за обављање неких кућних послова (прање, рибање и др.). – Да̀нас ће ми до̑ћ жѐна за пра̏т ро̏бу.