жи̏то, m.1.Getreide, frumentum. 2.(у војв.)Weizen, triticum. 3.(у Хрв.)videпросо. — У Србији, у Босни и у Херцеговини жито се зове сваки усјев од којега се обично брашно меље и хљеб мијеси (н. п. шеница, јечам, кукуруз, овас, раж, ељда, просо, крупник и т. д.); а у војводству (особито по варошима) само шеницу зову житом, у Хрватској пак само просо (чим се онуда људи највише хране).cf.стрни. 4.испод жи́та (т. ј. отишао)heimlich auf einem Schleichwege, clam.